La­u­re­a­tu Mi­ro­sla­vlje­vog je­van­đe­lja Pa­vlu Go­ra­no­vi­ću si­noć je ovo pre­sti­žno dr­žav­no pri­zna­nje uru­čio pot­pred­sjed­nik Vla­de Du­ško Mar­ko­vić. Pri­ma­ju­ći na­gra­du za knji­gu pje­sa­ma ,,Grad pu­nog mje­se­ca”, na sve­ča­no­sti u rod­noj ku­ći Ri­sta Rat­ko­vi­ća u Bi­je­lom Po­lju, Go­ra­no­vić je re­kao da to či­ni „sa oso­bi­tom ra­do­šću i ri­jet­kom ča­šću”.
– Pri­je sve­ga za­to što je to dr­žav­na na­gra­da, ko­ja sim­bo­li­zu­je po­sto­ja­nost cr­no­gor­skog bi­ća, isto­rij­sku te­žnju za zna­njem i knji­gom, ali i za­to što su mo­je pre­pi­ske sa mje­se­či­nom ovim pri­zna­njem ovjen­ča­li ugled­ni stva­ra­o­ci iz ži­ri­ja. I za­to što je ovo na­gra­da mom već dva­de­se­to­go­di­šnjem knji­žev­nom an­ga­žma­nu sa­že­tom u knji­zi ,,Grad pu­nog mje­se­ca”, re­do­sle­dom ko­ji su me­đu so­bom na­pra­vi­le sa­me ri­je­či i osje­ća­nja. I ko­nač­no, za­to što se ova na­gra­da do­dje­lju­je u Bi­je­lom Po­lju, me­ni po­seb­no dra­gom gra­du pi­sa­ca Av­da Me­đe­do­vi­ća, Ri­sta Rat­ko­vi­ća, Ća­mi­la Si­ja­ri­ća i Mi­o­dra­ga Bu­la­to­vi­ća, i gra­du Mi­ro­sla­vlje­vog je­van­đe­lja– ka­zao je Go­ra­no­vić.
Ča­ro­li­ju pi­sa­nja spo­znao je mno­go ka­sni­je od ma­gi­je či­ta­nja, pa je sla­vo­do­bit­nič­ka knji­ga za­pra­vo svo­je­vr­sna po­sve­ta či­ta­nju.
– Lje­po­ta i mi­ri­si i zna­če­nja knji­ge, ta­ko je­din­stve­no se ogle­da­ju u su­šti­ni je­van­đe­lja, a mo­ji ru­ko­pi­si pri­pa­da­ju pam­će­nju sr­ca. Za­to sam pi­sao knji­gu ko­ja ne­će bi­ti sa­mo mo­ja i ko­ja je adre­si­ra­na onom dru­ga­či­jem čo­vje­ku, srod­nim emo­ci­ja­ma po­zna­tih i ne­po­zna­tih lju­di. Pi­sa­ti, zna­či po­pu­nja­va­ti pra­zni­nu i osva­ja­ti pro­stor, ali i pre­vo­di­ti ti­ši­ne. Za­to je mo­ja sum­nja pra­vo iz sr­ca na­sta­la i pro­na­šla srod­stvo – re­kao je Go­ra­no­vić.
Ka­zu­ju­ći ka­ko ču­va dra­go­cje­ne mi­ri­se gra­do­va i knji­ga, la­u­re­at je na­veo da za­mi­šlja da Mi­ro­sla­vlje­vo je­van­đe­lje mi­ri­še na za­bo­ra­vlje­nu or­na­men­ti­ku, na upor­ne ju­tar­nje ma­gle ovih pod­ne­blja, na bli­je­de per­ga­men­te i za­bo­ra­vlje­na pi­sma.
– Je­di­no što sam u ovom pri­lič­no uza­lud­nom i usa­mlje­nič­kom po­slu za­i­sta že­lio je­ste da se knji­zi po­sve­tim do kra­ja, da mi­mo knji­ge ne po­sto­jim. Za­to ova na­gra­da ne­će do­pu­sti­ti da ne bu­de ta­ko – re­kao je Go­ra­no­vić.
On je za­klju­čio da „osta­je či­ta­nje gra­da i ma­šte, kao za­jed­nič­ke fo­to­gra­fi­je svih lju­di u knji­zi ili nad njom”. Pi­sa­ti zna­či oti­ći u pro­šlost, uve­li­ča­ti ne­pri­la­go­đe­nost, po­di­je­li­ti je sa dru­gi­ma, na na­čin ko­ji ne mo­ra bi­ti is­klju­či­vo po­et­ski.
Od­lu­ku je obra­zlo­žio pred­sjed­nik ži­ri­ja, knji­žev­nik Zuv­di­ja Ho­džić, dok je Dra­gi­ca Mi­lić, iz Mi­ni­star­stva kul­tu­re, is­ta­kla da su dr­žav­ne na­gra­de u kul­tu­ri spe­ci­fi­čan mo­del us­po­sta­vlja­nja vri­jed­no­snih stan­dar­da, ali i po­tvr­da opre­di­je­lje­no­sti dr­ža­ve da i na ovaj na­čin do­pri­ne­se una­pre­đe­nju stva­ra­lač­ke sce­ne. U ime do­ma­ći­na obra­tio se bje­lo­polj­ski gra­do­na­čel­nik Alek­san­dar Žu­rić, a knji­žev­nik Mi­lo­rad Po­po­vić go­vo­rio je o Go­ra­no­vi­će­vom i stva­ra­la­štvu dru­gih knji­žev­ni­ka iz Cr­ne Go­re.
Me­đu broj­nom pu­bli­kom bio je i am­ba­sa­dor Cr­ne Go­re u Sr­bi­ji Bra­ni­slav Mi­ću­no­vić, biv­ši mi­ni­star kul­tu­re.M.N.